Komanda “DOĐI” je najlakša i najteža, istovremeno, za naučiti psa. Lakoća se ogleda u par vežbi koje se rade sa psom, a njena težina je u tome što se kroz ovu komandu ogleda naš kompletan odnos sa psom, a koji imamo i gradimo ili urušavamo tokom svakog dana do kraja njegovog života.

Treba pomenuti da je obuka psa kao zatovren sistem i ako jedan elemenat sistema ne funkcioniše kako treba, onda sam sistem ne radi na najbolji način. Ako kroz ovu rečenicu posmatramo komandu “DOĐI” i vidimo da ona zavisi od našeg celokupnog odnosa sa psom, većini vlasnika onda postane jasno, koji imaju poteškoću sa istom, da su pravili veće ili manje greške tokom učenja psa i tokom njihovog suživota.

Ako se nadovežemo na ranije tekstove u kojima je pomenuto da pas ima razvijenu emocijonalnu inteligenciju dvogodišnjeg, maksimalno trogodišnjeg autističnog deteta i da je oportunista, onda iz toga proizilazi da on ima osećaj PRIJATNOSTI i NEPRIJATNOSTI i da nas POŠTUJE ili NE POŠTUJE. Odavde možemo početi da objašnjavamo kako da naučimo našeg mezimca da nam uvek veselo i u punom trku, na prvi poziv se odazove na komandu.

Psa kada zovemo da nam dođe i dok nam prilazi uvek moramo da ga bodrimo veselim, toplim tonom. Ma kakva bila neugodna situacija nekada kada želimo da dozovemo psa, nikada ne smemo psa “kažnjavati” komandom izgovarajući je pretećim tonom, histerično, ona doslovno uvek mora biti izrečena veselo, toplo jer pas dolazak i prilazak nama mora da vidi kao da se približava samom raju na zemlji, mora da ima jak osećaj PRIJATNOSTI.

Vlasnici očekuju da im pas dolazi na komandu, a da pritom ne daju nikakvu pohvalu ili nagradu psu. To je velika i ozbiljna greška i to iz više razloga. Jedan od najvećih jeste to što psu daju antropomorfne osobine, podrazumevaju da pas treba da dolazi jer ga oni kući hrane, kupuju mu igračke, odelca, kaputiće, cipelice…. Drugi nedostatak su mitovi komšija, prijatelja, slučajnih prolaznika koji o svojim psima pričaju hvalospeve kako su im bili jako poslušnio bez ikakvog uloženog truda i muke, a zaboravljaju ili ne znaju u većini slučajeva da je jedan od oblika učenja psa habitacija (rutina kroz koju vlasnik nesvesno, nenamerno ponavlja određenu radnju ili radnje sa psom i samim tim ga uči određenim stvarima kojih sam nije svestan) i odatle žive u pogrešnom uverenju da ne treba nagrađivati psa. Rekli smo da je pas oportunista i da radi sve da bi zadovoljio svoj interes, kod komande dođi to možemo posmatrati iz ugla da recimo ma koliko kao deca voleli i maštali da se bavimo nekim određenim poslom da bi živeli moramo da primimo platu i ma kako naša ljubav i strast prema njemu bile velike, ako ne dobijemo platu par meseci, taj posao ćemo napustiti i raditi nešto od čega ćemo moći da preživimo, a onim šta volimo ćemo se baviti u momentima kada imamo slobodnog vremena. Tako i pas, iz ovog ugla ako pogledamo stvari mora da “zaradi svoju platu”. Ne treba da Vam bude mrsko zato da sa sobom ponesete njegovu omiljenu igračku kada idete u šenju sa njim ili njegovu torbicu u kojoj će se nalaziti poslastice kojima ćete nagraditi i potvrditi dolazak vašeg psa na komandu.

Komanda “DODJI” ne treba da se koristi prečesto, mi kažemo okvirno vlasnicima dok sami ne počnu da prepoznaju kvalitete i prednosti i nedostatke kvaliteta svog psa, da je primenjuju maksimalno 10 puta tokom dana u šetnji sa psom. Da li je za vašeg psa to 10 ili 3 ili 33 puta, to ponajviše zavisi od njega samog i od načina kvaliteta vašeg metoda kojim ga učite. Ova komanda treba da nam obezbedi da pas dođe do nas velikom brzinom, kada je udaljen na nekom većem odstojanju od nas, a na manjim odstojanjima kada je pas tu oko nas bi trebalo da koristimo “PORED”.

Jedna od vežbi koju možete praktikovati sa svojim psom jeste da kada izvedete psa u šetnju (u početnoj fazi učenja bitno je da nema nikakvih nadražaja za psa koji ćemu skrenuti pažnju sa vas) pustite ga da prvo obavi nuždu, potom dok pas njuška (ne zaboravite da daok pas uzima miris je udubljen jako u tu radnju jer 1/7 mozga psa služi za obradu istog) visokim, veselim i toplim tonom ga pozoete imenom, a kada podigne glavu ili još bolje okrene se ka vama, date mu komandu dođi i krenete da bežite od njega, kada vas pas stigne, date mu jedno parče poslastice i odmah potom opet date komandu i krenete opet da bežite od psa, drugi put kada vas vaš mezimac stigne ponovite radnju i krenete opet da bežite od njega, a treći put kada vas stigne, zaustavite se i date mu 5 ili 6 ili 7 poslastica. Zašto ovo ovako radimo? Jednostavno je, da pas uvek kada dođe do vas očekuje da posle dolaska ima još zabave i da tek psole nekog vremena igre i jurenja za vama će dobiti ekstra nagradu. Ovom vežbom ste sprečili da kada pozovete psa i kada dođe do vas se po dobitku nagrade odmah okrene i odjuri natrag da nastavi sa radnjom koju je pre toga radio, dobili ste veću okrenutost psa na vas, ojačavate odnos sa njim i dobili veći fokus kod njega da vas prati. Budite alfa, beta ide za alfom, zato uvek idete od psa, vi ste alfa u vašem čoporu.

Autor:
Srđan Vidanović