Komanda PORED je najčešća komanda koju ljudi koriste da im mezimac ide uz nogu. Da li ćemo koristiti ovu ili neku drugu reč nije toliko važno, bitna je intonacija i način na koji je izgovaramo i naravno pre svega način kako učimo psa da nam ide uz nogu.

Šta je “pored”? Ovu komandu psa moramo naučiti i ona treba da mu govori da dok ide uz nas da se oseća sigurno, da će tu kraj nas imati maženje, tepanje, hvaljenje, i da će dobijati poslastice u vidu hrane ili neke igračke, znači dok ide kuca uz vlasnika treba da se oseća sigurno, zaštićeno.

Kao i za ranije neke stvari koje smo objašnjavali kako se pas uči i ovde nam je potrebna na početku sterilna sredina, bez buke, pasa, ljudi, kola… Pas mora samo da bude usresređen na nas u samom startu učenja, ne sme ništa da mu skreće pažnju od nas, na samom početku ne sme da ima bilo kakvo ometanje.

Kao što već znate da bi pas krenuo da uči neke stvari, pa i komandu “pored” moramo mu pokazati minimum 30 do 40 puta šta od njega tražimo da bi on polako počeo da razume šta se od njega zahteva. U najvećem broju slučajeva ljudi psa vode sa njihove leve strane i iz tog razloga dok pas ne nauči samo komandu da nam ide uz levu nogu dok ga vodimo u šetnju insistiramo na tome da psa šetamo bez ikakvih komandi ili komande sa desne strane. Pitate se zašto? Pominjali smo da pas pamti stvari u slikama, samim tim desna strana ćemu biti rezervisana za ludovanje i to će mu biti jedna slika, a kada čuje komandu “pored” namestiće se sa naše leve strane i ići će opuštenim i normalnim korakom uporedo sa nama, a to mu je naravno druga slika u glavi.

Faze učenja idu kao i za sve ranije što smo objašnjavali u nekom od prethodnih brojeva.

Poterbno je da naglasimo još jednu stvar pre nego krenemo da objašnjavamo kako se pas uči da ide uz nogu, a to je da moramo da imamo recimo u slučaju prosečnog, običnog vlasnika, neku torbicu oko struka u kojoj će biti hrana (poslastice za psa) i koju ćemo uvek nositi sa sobom u fazi učenja, a potom i tokom regularnih šetnji kada je pas već naučio šta znači “pored”. Potrebna nam je neka “stvar” na telu na koju će se pas fokusirati i tada ćemo znati sigurno da nas sluša, čuje naše komande, ali ovo je bitno od strata da koristimo mada će nam u najvećoj meri trebati, kao običnim vlasnicima kada su psi savladali prvu fazu učenja.

Poslastice za psa moraju da ideu direktno u torbicu, nikako u kesu pa sve zajedno u torbicu! Zašto je ovo bitno? Pa jednostavno da pas ne bi povezao šuštanje kese sa hranom dok je vadimo da ga potvrdimo za traženu radnju, u suprotnom kada god bude čuo šuštanje neke kese može da otrči očekujući hranu, a drugi razlog je brzina vađenja poslastice, jer smo ranije pomenuli da pas kada ga za određenu radnju pohvalimo, u momentu i nagradimo, sa odstupanjem maksimalnim do 3 sekunde.

Kako početi? Kada smo na terenu sa kucom pozovemo psa imenom i krećemo da ga hvalimo dok gleda u nas, potom damo komandu PORED i stavljamo mu ruku sa hranom na njuškicu i krećemo da ga vodimo tako da nas kuca prati. Pas mora da bude gladan, tačnije onaj obrok koji koristite da nahranite psa iskoristite kao poslasticu tokom rada sa psom. Na šta se mora obratiti pažnja? Mi postavljamo ruku sa hranom na njuškicu psa i pas treba da sledi tu ruku i sa njom podešavamo psa kako nam će se kretati uz telo. Ne bi trebalo da “lovimo” psa hranom, potrebno je da pas sam krene da prati našu ruku u kojoj je poslastica i takvo ponašenje da bodrimo, hvalimo i dok se pas kreće da ga pohvalimo sa recimo BRAVO, pa tek potom da se zaustavimo i nagradimo psa. Mi učimo psa da nas prati, hvalimo takvo ponašanje, reakciju psa, ne učimo ga da prati hranu, on zbog odnosa izgrađenog sa nama mora da nam ide uz nogu, a hrana, poslastica nam služi samo da potvrdimo takvu radnju. Uvek se moramo pitati šta želimo da naučimo psa, onda to moramo pohvaliti i potvrditi poslasticom. U našem slučaju moramo pohvaliti dok nam se pas kreće uz nogu pa tek onda se zaustaviti i istovremeno da kuca dobije nagradu. Najčešća greška ljudi je da stanu pa potom kažu bravo i daju poslasticu psu. Ako se ovako radi onda mi nagrađujemo uprincipu mirovanje i stajanje psa, a ne njegovo kretanje uz našu nogu.

Šta je još važno? Pa moramo da vodimo računa o tome kakve poslastice koristimo, recimo parčići hrane ne smeju da budu preveliki jer tada se pas fokusira na žvakanje istih, a ne na ono šta radi ali ne smeju biti ni jako mali jer onda nema te jake potvrde za radnju koju smo želeli da ojačamo kod njega. Parče hrane mora da bude te veličine da bude stimulativno za psa ali da ne bude opet ni preveliko kako pas ne bi gubio fokus, koncentraciju na nas i na ono čemu ga učimo. Poslastice kao poslastice moraju da budu baš takve, da to bude hrana koju vaš pas ne dobija redovno u regularnim obrocima, kako bi više bio motivisan da prati i da uči ono šta se trudimo da mu pokažemo.

Vremenom kako je pas krenuo da reaguje na komandu pored (a uvek moramo da vodimo računa o načinu radnji kojih se trebamo držati tokom učnja psa – KOMANDA – UTICAJ – POHVALA – NAGRADA – ) polako ćemo krenuti da sklanjamo ruku i da je držimo sasvim normalno i prirodno uz telo jer će pas biti fokusiran na jednu tačku, a to je recimo torbica sa poslasticama i onda tada prvo opet govorimo komandu psu, krećemo tako da nas on prati, pohvaljujemo psa, zaustavljamo se i istovremeno potvrđujemo psa poslasticom.

Ovaj proces učenja psa je dug, a tekst koji smo vam dali je sažet i maksimalno uprošćen sa akcentom na bitne stvari u procesu učenja psa za običnog vlasnika. Kao i u ranijim tekstovima što smo pominjali i ovde je bitan odnos koji mora da bude odlično izgrađen između vodiča i psa i ako je to tako, to vam olakšava proces učenja, zbog lepo izgrađenog odnosa.

Autor:
Srđan Vidanović