Veliki broj vlasnika pasa ima “samo” želju da nauče pse da im dođu na poziv i da stanu kada im izdaju komandu. U više navrata smo objašnjavali zašto to čuveno SAMO nije samo kada je reč o komandi “dođi”, a sada bi napisali par redova vezano za komandu “stoj”.

Pre nego krenemo da objašnjavamo samu komandu moraćemo napomenuti da je sama ideja korišćenja komande “stoj” da se pas zaustavi ako je krenuo ka nekom drugom psu, da pretrči ulicu, ugledao je mačku idr. loša. Postavljate pitanje zašto, kako, jer baš vaš komšija je koristi i njega njegov pas baš odlično sluša, to vama deluje kao fantastična stvar? Veliki broj vlasnika pasa koji su dolazili na obuku sa svojim psom kod nas su objašnjavali da bi im ta komanda pomogla da zaustave psa tokom šetnje ako se zaleti ka nekom drugom psu i onda bi oni otrčali i stavili na povodnik svog mezimca, ili da ga zaustave komandom pa da ga opozovu. Analizirajući ove reči njihove i ako ste čitali u ranijim brojevima tekstove vezane za socijalizaciju, bonton i oblike učenja i vi možete da naslutite barem zašto je ovo loše. Za početak onda šta će nam komanda “dođi” ako nam je potrebno stoj, drugo mi idemo kod psa “na noge” da se tako izrazimo pa ispadne da od njega pravimo alfu našeg čopora, ako dalje se osvrnemo na ranije tekstove onda moramo da uzmemo u obzir koliko je taj nadražaj za psa jak i da li će on ostati u mestu i neće posle nekog vremena krenuti opet napred ka nadražaju kako mu se mi budemo približavali, a on možda u nekom momentu to doživi kao psihološku podršku i na kraju zašto bi psu rekli da “stoj” pa onda “dođi”, zar ako smo sve radili sa psom kako treba nije dovoljno da mu damo samo komandu “dođi” i pas će je izvršiti, ne vidimo potrebu za komplikovanjem stvari.

Praktičnu veliku i svakodnevnu korist ove komande ne vidimo u svakodnevnom životu sem kada je potrebno da obrišemo našeg psa koji se zapljuskao vodom ili blatom posle kiše ili ako spremamo psa da prikažemo na nekoj izložbi pasa, a verujemo da se i vama ove dve stvari sada nameću kao jedine korisne.

Kako učiti i naučiti psa komandu “stoj”? Za početak da bi olakšali sebi trud i vreme koje će te utrošiti na učenje psa da stane na komandu ili ustane ako je sedeo ili ležao je bitno da izaberete adekvatnu reč za tu komandu koja neće biti slična sa komandama kao što su da pas ide uz nogu, da sedne ili legne, da dođe na poziv ispred vas. Ta sama reč ne mora da ima ikakvog smisla za vas i da ima bilo kakvo značenje, recimo zbog drugih komandi da bi olakšali sebi i psu učenje za jednog psa je komanda za pomenutu radnju “ego”, za drugog “oj”.

Kao i za vežbe da pas ide uz nogu i da dolazi na poziv obrazac koji treba da se prati je isti. Moramo da imamo “sterilne” uslove kako bi pas bio fokusiran samo na vas, kada vežbate sa psom setite se da mu morate prvo pokazati oko 30 do 40 puta radnju koju treba da izvodi da bi krenuo da razume šta se od njega očekuje, tempo napretka diktirati zavisno od psa ali uvek moramo da imamo u glav da moramo dok učimo psa da idemo od jednostavnih ka složenim radnjama, od sporog ka brzom izvođenju vežbi. Kada smo se ovih stvari prisetili, onda da objasnimo sam postupak učenja psa. Prvo učimo psa da ustane i stoji iz sedećeg položaja, potom iz ležećeg, pa tako da kažemo u prvoj fazi pas treba da sedi direkno ispred nas, a mi treba da se nalazimo što bliže njemu sa rukama na njegovoj njuškici gde se u svakoj šaci nalazi po jedno parče hrane. Kao i ranije što smo pominjali prvo damo psu komandu “stoj”, a potom ruke koje su stajale psu inad glave gde je on morao praktično da gleda ka nebu da bi imao kontakt sa hranom, ih spustite onoliko brzo koliko može pas da isprati njemu na sredinu vrata otprilike, ispod vilice naravno. U trenutku kada je pas podigao zadnjicu, a to mora da uradi jer sedeći položaj mu nije dozvoljavao da toliko savije svoj vrat da bi opet došao u kontakt sa hranom, pa iz tih razloga ustaje da bi to mogao da izvede, vi dajete potvrdnu komandu BRAVO i odmah zatim dozvoljavate psu da uzme hranu. Napomena priliko rada sa psom je ta da stanete što je moguće bliže psu jer na taj način i kada mu stavite hranu ispod vilice on će morati prvo brzo da podigne zadnjicu, a drugo neće “krasti”korake, neće ići unapred jer nema gde od vas i sam tim gradite kod njega tako vežbu da on mora da bude mestu, da se ne sme pomeriti ni za milimetar. Kao druga napomena kod izvođenja ove vežbe bi bilo da su šake i jedne i druge ruke skoro spojene i u obe se mora nalaziti parče hrane, a momenat kada dajete poslasticu psu menjajte redosled otvaranja šaka, nekada prvo levom, a nekada prvo desnom rukom mu dajte poslasticu.

Kada pas krene sam da reaguje na komandu “stoj” skoro bez pomoći rukama da ga uputite šta treba da radi, onda možete da krenete da vežbate istu komandu iz ležećeg položaja. Sistem i princip su isti, pas treba da je u ležećem položaju, a vi tik ispred njega, date komandu “stoj”, postavite hranu dovoljno brzo i dovoljno polako da je pas može ispratiti u vašim rukama njemu na vrat i momenat kada ustane potvrdite psa poslasticom. Potencijalni problem koji može da nastane je da će pas možda sesti ali tada vi podignite ruke uz vrat psa ka njegovoj vilici i približite mu se i dok ne ustane nema potvrde za psa, nema poslastica.

E sada kako dalje ići sa učenjem? Rekli smo od jednostavnog ka složenom, od brzog ka sporom i uvek moramo pratiti taj obrazac, da ga tako nozaovemo. Kada je pas savladao one gore dve navedene vežbe i izvršava ih sada bez naše asistencije rukama (ne pokazujemo mu više šta treba da radi) krećemo da radimo ovu vežbu tako što psa vodimo uz nogu, pod komandom je “pored”, pas prati hranu koja mu se nalazi iznad glave, a mi ga motivišemo našim glasom i bodrimo da to što radi je super, on radi za nas, u toku te pratnje damo psu komandu “stoj”, pa se zaustavimo i u momentu zaustavljanjalevom rukom sa leve strane psa postavljamo poslasticu njemu na vrat tako da pas mora da izviji glavu, tačnije vrat kao labud i da se zaustavi, taj momenat zaustavljanja markiramo sa BRAVO i dozvoljavamo psu da uzme poslastice.

Ponavljam i tempiranjem trajanja treninga i posmatrajući psa kako je raspoložen ova vežba može se odlično izgraditi ali kao što smo rekli korak po korak, stepenik po stepenik.

Autor:
Srđan Vidanović